Dalmatinski umetnik Ivan Meštrovič, potpuno opčinjen Kosovskim bojem, dizajnira ovaj hram u čast boja. Hram je trebalo da bude izgrađen na Gazimestanu, ali srpskom narodu kao po običaju je nešto smetalo.
Maketa hrama je napravljena 1912 godine. Za vreme Prvog svetskog rata hram, kada je Srbija jedva sastavljala kraj s krajem, vlada šalje Meštrovića u London na izložbu. Meštrović je izlagao sa maketom hrama i statuom Banović Strahinje. Englezima se ovo jako svidelo pa su čak i zadržali Banović Strahinju. Meštrović je od tada poređen sa novim, mladim Mikelanđelom. Posle toga maketa hrama je dugo lutala, nađena je u Njujorškoj luci krajem šezdesetih početkom sedamdesetih. Srbija je otkupila hram, koji je transportovan u Srbiju, tacnije u Beograd, a zatim u Kruševac gde se i sada nalazi.
Hram je 250m dužine i 100m visine. Ima 4 kupole, jednu centralnu, veliku i tri male. Hram iz ptičije perspektive ima oblik krsta. Na ulazu, su devet orlova, predstavljaju devet Jugovića. Zatim hodnik koji vodi do glavne prostorije ima sa svih strane karijatide (ženske statue koje nemaju izražene obline). One predstavljaju supruge i sestre koje su ispraćale svoje muškarce u borbre. Hram bi takođe obilovao mnoštvom statua junaka iz epskih pesama i srpske istorije. Ispred velike kupole se uzdizao stub na kom su uklesani junaci, sa krilima, koji su pali u borbama i idu na nebo. Ispod centralne kupole trebala je da bude statua Marka Kraljevića visine 5m. Oko hrama su lavovi.
DOMACI ZA SLEDECE GENERACIJE!!!
Вала, ни ја га не бих градио. Не личи ни на шта. Изгледа као пагански храм, нема везе што је крст у основи. И шта ће статуе у православном храму? Није ни чудо што се енглезима свидело, јеретици и пагани, поган људска!
ОдговориИзбришиVladimire, ti si zatucana, četnička seljačina. to nije nikakav pravoslavni hram ni ćumez gdje se ispija šljivovica, nego spomenik koji je trebao simbolizirat kosovsku bitku ali u kontekstu j u g o s l a v e n s k e ideje koja je tih godina (krajem 1. desetljeća 20.st.) doživjela procvat, kao zajednička, hrvatsko-srpska protuteža rastućem austrijskom hegemonizmu. meštrović je, kao i još niz pripadnika hrvatske i srpske buržoazije, pripadao tzv. naprednoj nacionalističkoj omladini koja je tražila rješenje ekonomskog i kulturnog pitanja južnoslavenskih naroda, prvenstveno hrvata i srba, unutar austro-ugarske, koja je u tim predratnim godinama sve više tonila u krizu. usput, riječ nacionalizam i nacionalist tada nije imala negativno značenje kakvo ima danas, zahvaljujući tebi i tebi sličnima nerealiziranim jebivjetrima.
ИзбришиПретходни пост сте ми обрисали, али ево ме опет!
ИзбришиИз ваших увреда се види колико сте "цивилизирани". Рекао бих да сте обичан провокатор који апсолутно не разуме симболику жртве србске војске страдале на Косову пољу. Исто се може рећи и за Мештровића и његов рад који се може слободно протумачити као увреда за православни србски народ. А да не помињем Вашу будалаштину о " хрватско српској протутежи". Срби су се борили против Аустро-угарског царства а не хрвати! Махали сте цвећем сваком окупатору који је крочио на тло где су хрвати!
Е да, хрватска култура, шта је то? Није ли тисућ љетна хистерија и покољ србског живља? Господине цивилизирани.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиnerado komuniciram s četnicima, ustašama, vehabijama, crvenim kmerima i ostalim agresivnim karikaturama, ali ajd dosadno mi je pa ću napravit iznimku.
ОдговориИзбришиsvejedno mi je kad me neko od vas spomenutih naziva neciviliziranim, dapače, u određenoj mjeri mi i laska.
ne razumijem kakvu to simboliku ima bilokoja pa tako i kosovska bitka? bitka ima svoje uzroke, direktni povod, tijek i posljedice. to se zove historiografija, dakle objektivna nauka kao počiva na činjenicama do kojih se dolazi hladne glave. religiozno i kvazipjesničko trabunjanje me ne zanima. usput, na kosovu 1389. su koliko znam srbi poraženi i postaju turski vazali. to što ju srbi slave kao pobjedu, njihova stvar, svejedno mi je, to su za normalnog građanina ionako nebitne trice u životu.
razumijem da kao srpski nacionalist i malograđanski klerikalac ne šmekaš meštrovića pa nema smisla da to dalje komentiram.
kad sam spomenio hrvatsko-srpsku protutežu austrijskoj hegemoniji mislio sam na zbivanja u tadašnjoj austro-ugarskoj, znači s ove strane drine i dunava, na, kako ih srbijanci zvaše, "prečanske srbe". tu je, među hrvatima i srbima, nastala jezgra tebi mrske jugoslavenske ideje (klica je nikla još davno, tamo s ilircima), prvo u obliku tzv. napredne nacionalističke omladine, kasnije "hrvatsko-srpske koalicije" (stranka nastala 1905., predsjednik svetozar pribićević), a kao kruna svega država shs, pa 1.jugoslavija itd. itd.
samo za tvoju informaciju, koju nećeš naći u knjigama dobrice ćosića i ostalog sanu-ovskog ološa, hrvati su vodili višestoljetnu, vrlo napornu borbu s austrijskim i mađarskim vlastima, najčešće diplomatski, ponekad čak i vojno. hrvatima su u 18. i 19. st. austrijanci bili dragi otprilike kao srbima turci jer je bila riječ o ekonomskoj devastaciji hrvatske, teške provincije na samom kraju moćnog austro-ugarskog imperija. nikakog mahanja i bacanja cvijeća tu nije bilo, ni mađarima, ni austrijancima,a boga mi ni talijanima koji će kasnije, u 2.svj. ratu počinit strašne zločine nad hrvatima i slovencima.
ironično je da stavljaš tu dosjetku o bacanju cvijeća (očito aluzija na doček njemaca u zagrebu 1940.), jer su upravo beograđani, sve urban i miroljubiv svijet odrasto na prozi kapora mome, šansone i rocka, početkom 90.ih cvijećem hirotonisali tenkove koji su onda razrovali vukovar i uništili živote cijele jedne generacije.
usput, obraćaš mi se sa "vi" što je nepotrebno jer ja ne predstavljam sve hrvate. ja sam samo ja, ma šta ti govorile sjenke u prikrajku. ja isto tako znam da si ti samo ti, a ne svi srbi. među njima naime ima zaista dobrog i poštenog svijeta, a ti u taj ne spadaš.
što god da je, kakva god bila, znam da te hrvatska kultura dovoljno ne zanima da u njoj ne vidiš ništa osim jasenovačke sramote.
Е да, Јован Дучић је рекао све што се има касти о вашој култури и раси...
ОдговориИзбришиСИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала раcо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.
ХОРДА
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!
ti loši pjesmuljci su klasičan primjer šovinizma i govora mržnje zamotanih u pseudoromantičarski jezik.
Избришиali ne možeš ti mene tako lako nasamarit. ja znam da nije cijela srpska kultura tako uska, seljačka i četnička kao što si ti. pusti ti i hrvatsku i srpsku kulturu i radije se pozabavi demonima koji čuče negdje duboko u tebi.
pa kad smo već kod pjesnika, evo jedne jove jovanovića zmaja :D
"Hrvat se ne bori da što otme kome,
Čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini u najteži dani
I Bog je i pravda na njegovoj strani.
A kuda će Srbin - zar on da se dade
Putu, na kom nema ni Boga ni nade?"